

Национални Центар за маркирање животиња основан је 1993. године у оквиру Природњачког музеја у Београду. До тада, југословенска централа налазила се у Загребу. Од 1997, Центар је члан Европске уније за прстеновање птица – ЕУРИНГ, а од 2005. учествује у европском CES (The Constant Effort Sites) пројекту. Од оснивања, прстеновима Центра маркирано је више од 300.000 птица и око 10.000 слепих мишева.
Поред кустоса Музеја, у раду Центра учествује и велики број спољних сарадника из редова професионалних биолога, аматера, љубитеља природе. Центар обезбеђује прстенове, заказује испите за оспособљавање сарадника и издаје дозволе за маркирање.
Центар за маркирање животиња организује праћење и проучавање кретања животиња на локалном, регионалном, континенталном и интерконтиненталном нивоу. Највише се маркирају птице, а у мањој мери и слепи мишеви. За обележавање се примењују различити маркери – алуминијумски и пластични прстенови или крилне маркице. Обележавањем се животиње персонализују, добијају појединачни идентитет и могу се пратити. Информације о њиховом кретању омогућавају директан научни увид у раније загонетне феномене миграција, премештања у простору и стаништима. Посредно је могуће добити податке о дисперзији неких заразних болести, о популационој генетици или променама у животној средини. Први пут у свету, птице су научно и плански маркиране 1903. године, а најраније маркирање птица на територији данашње Србије обављено је само пет година након тога, већ 28. јуна 1908. године. Прво маркирање слепих мишева изведено је 1954. године.